Dobro ste pročitali. Država Srbija će od naših para potrošiti 300 miliona evra, napraviti najskuplji park na svetu i dati ga Beogradu na vodi!
Kako to?
Terazijski park i Terazijska terasa
Prema novom planu proširenja Beograda na vodi:
- Zeleno obeleženi deo, postojeći Terazijski park, predviđen je kao zelena površina – park – koji bi će postati deo Beograda na vodi. Predviđena izgradnja restorana u parku koji će zauzeti 20% površine parka.
- Žuto obeleženi delovi biće posebnim planovima određeni za izgradnju luksuznih sedmospratnica.
- Crveno obeleženi delovi, gde se danas nalaze postojeće stambene zgrade, predviđeni su za rušenje – kako bi se na tom mestu napravio park.
I to će da košta, otprilike, 300 miliona evra.
To je zvanična verzija plana.
Nezvanično, postavlja se pitanje: zašto bi bilo ko potrošio 300 miliona evra da bi na kraju dobio park? Da li je park samo privremeno „pokriće” za novu gradnju?
Porodični domovi pod pretnjom rušenja
U crvenom delu nalaze se porodične kuće i zgrade, mnoge iz perioda pre Drugog svetskog rata. One su očuvane i predstavljaju deo kulturno-istorijskog nasleđa Beograda. Tu danas živi i radi oko 200 porodica, od kojih su mnoge na istom mestu generacijama.
Ti ljudi žele da ostanu u svojim domovima, da njihova deca i unuci nastave da žive tu gde su živeli njihovi preci.
Ali njih niko ništa ne pita.
”Javni interes” ili privatni projekat?
Proširenje Beograda na vodi je proglašeno projektom od javnog interesa odlukom Vlade Srbije. To znači da se građani ne pitaju – odluke se donose iza zatvorenih vrata.
Ali šta zapravo znači „javni interes”?
Znači da je poljoprivredniku iz Subotice, tekstilnoj radnici iz Vranja, mladiću iz Zaječara ili detetu iz Užica u interesu da se 200 porodica iseli iz svojih domova. Da svi građani Srbije plate 300 miliona evra – samo da bi Beograd na vodi imao park u centru Beograda.
Kako smo došli do toga da se javnim interesom proglašava rušenje porodičnih domova, a ne ulaganje u bolnice, vrtiće, škole, kanalizaciju, pijaću vodu, poljoprivredu i ekologiju?
